Gis (geografski informacioni sistem) u policiji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 30 | Nivo: Kriminalističko-policijska akademija, Zemun

Садржај
Увод……………………………………………….……..3
1.Oснове географских информационих технологија....4
2.Основни географски елементи....................................5
3.Модели географских података....................................6
4.Појам географских информационих система............8
5.Настанак и развој географских информационих система...........................................................................10
6.Елементи географских информационих система...........................................................................12
7.ГИС као потреба или ултимативни захтев у модрнизацији рада МУП-а РС.....................................18
8.Пројекат увођења ГИС-а МУП-а Републике Србије.............................................................................21
9.Архитектура система….............................................24
10.Модел података ГИС МУП-а..................................25
11.Глобални циљеви пројекта......................................27
Закључак........................................................................28
Увод
Значај обезбеђења савремених и специфичних дигиталних податка о националном геопростору у неком од географских информационих система (ГИС) евидентан је за најшире потребе организационих јединица МУП-а Р Србије. Практично свака активност са аспекта јавне безбедности има дефинисан просторни и временски однос. У циљу унапређења и модернизације припреме, организације, руковођења и извршавања по-лицијских и других законом утврђених послова, по угледу на решења примењена у развијеним полицијским организацијама, намеће се проблем обезбеђења ефикаснијег и ефективнијег функционисања следећих активности:
• дневник догађаја;
• мапирање криминала;
• праћење и евидентирање контроле саобраћаја;
• увиђаји саобраћајних незгода;
• управљање друмским, ваздушним, железничким и водним сао-баћајем;
• видео надзор урбаног и руралног геопростора и објекта од посеб-ног значаја;
• контрола преласка и обезбеђење државне границе;
• управљање ванредним ситуацијама - елементарне непогоде и техничко-технолошке несреће;
• пикгометрија објеката од посебног значаја у урбаном и руралном геопростору;
• аутоматско праћење лица и објеката, посебно транспорта опасних и штетних материја, евиденције и доставе поште;
• анализе праћења извршења кривичних дела и прекршаја;
• управљање комуналним делатностима (гасоводи, нафтоводи, топ-ловоди, водовод и канализација, електроенергетски водови и др.;
• аналитичка праћења и извештавања, и
• предвиђање — прогнозирање догађаја и предузимање превентив-них и оперативних мера.
1.ОСНОВЕ ГЕОГРАФСКИХ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Географске информационе технологије представљају модерне технологије које се могу успешно примењивати у разним научним областима и дисциплинама које су уско везане за простор, као што су географија, туризам, а самим тим и ловни туризам. Да би се ближе појаснила проблематика географских информационих технологија, у раду ће прво бити објашњени појмови који чине основе ових технологија.
1.1.ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ
Скуп информација који обавештава лица о некој области за коју су заинтересовани, односно који пружа могућност лакшег сагледавања неке појаве, назива се информациони систем. Коришћењем кључа на основу кога су подаци сортирани, информациони системи омогућавају да се за кратко време добије жељена информација. Подаци у информационом систему су сортирани на основу позиције сваке информације у систему. Дакле, да би се један систем назвао информационим, информације треба да буду сортиране по одређеном кључу, у противном, ако су информације дате без одређеног сортирања онда оне представљају само скуп информација али не и информациони систем.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]